PRIRODNA MEDICINA IZ SAMONIKLIH BILJAKA ORIJENTISANA NA OBOLJENJA ŠTITNE ŽLEZDE

HIPOTIREOZA

Written by Kasfero on . Posted in PRIRODNA MEDICINA

HIPOTIREOZA

Hipotireoza je sistemski poremećaj izazvan nedostatkom tiroidnih hormona u perifernim tkivima.

UZROK NASTANKA

Primarna hipotireoza može da bude uzrokovana atrofijom štitne žlezde ili nastaje u poslednjem stadijumu hroničnog limfocitnog tireoiditisa, ali je češće jatrogenog porekla (posle lečenja hipertireoze radioaktivnim jodom ili subtotalnom tiroidektomijom), u toku tirosupresivne terapije ili uzimanja lekova koji utiču na metabolizam joda. Sekundarna hipotireoza je posledica destrukcije hipofize nastala usled postpartalne hemoragije, povrede glave, tumora ili idiopatske atrofije ove žlezde. Tercijarna hipotireoza nastaje zbog poremećaja u hipotalamusu.

KLINIČKA SLIKA

Osnovni simptomi su nepodnošenje hladnoće, suva i isperutana koža, promuklost, parestezije i bolni grčevi u mišićima, povećanje telesne težine, opstipacija (zatvor) i smanjeno znojenje. Pri pregledu se konstatuju usporeni pokreti, gruba koža, krta i lomljiva kosa, hladna koža, pastozno lice, otoci, bradikardija (usporen rad srca). U odmaklom stadijumu hipotireoze, kod pojave miksedema dolazi do nagomilavanja depozita mukoproteina u koži i drugim tkivima.

DIJAGNOZA

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog nalaza i  određivanja nivoa hormona.

Za regulacionu terapiju štitne žlezde kod slučaja hipotireoze koristi se  Hyposolvestor TT6©, u raznim jačinama.

Hyposolvestor ESHOP

Svi simptomi hipotireoze su posledica smanjenog metabolizma. Bolesnici dobijaju na težini, usporeni su, pospani, bezvoljni, stalno im je hladno. Za razliku od hipertireoze simptomi hipotireoze su blagi, postepeni i ponekad se mogu shvatiti kao depresija, a kod starijih osoba i kao Alzhajmerova bolest. Često se javljaju opstipacije, koža postaje blieda, a u težim slučajevima javljaju se edemi i poremećaj rada srca. Kosa je suva, lomljiva, glas je promukao zbog edema glasnica, jvlja se lsabost sluha, dolazi do poremećaja menstrualnog ciklusa i sterilnosti kod muškaraca i žena. Kod muškaraca se javlja i  smanjenje libida, potencije. Posebno je opasno što se ovi simptomi kod Hašimoto tiroiditisa postepeno razvijaju, tako da se ljudi često na njih naviknu. Mnogi od njih ostaju neprepoznati do uznapredovalog stadijuma bolesti. Hipotireoza koja se ne prepozna ili ne leči može dovesti do anemije, niske temperature tela (hipotermija) i konačno može dovesti do slabljenja srca. Važno je napomenuti da dobar deo bolesnika nema neke izražene tegobe te se kod njih hipotireoza slučajno otkrive. A krajnje teško stanje nelečenje hipotireoze koju mogu podstaći izloženost hladnoći, infekcije, lekovi kao sedativi i sva stanja i lekovi koji mogu potisnuti ili smanjiti funkciju mozga, naziva se miksedem.

Dijagnoza

Postavljanje dijagnoze

Sumnja na hipertireozu postavlja se na osnovu kliničke slike, a dodatnim analizama ona se potvrđuje i otkriva njen uzrok. Osnovna laboratorijska analiza je merenje nivoa hormona štitne žlezde i TSH u krvi. Vrednosti hormona štitne žlezde su obično povećane (iako ponekad tek neznatno), dok TSH može biti nizak pa čak i nemjerljiv (Gravesova bolest) ili povišen  (adenom hipofize).

 

U dijagnostici Gravesove bolesti važan nalaz je povećani titar autoantitela koji (imitirajući TSH) izazivaju prekomernu stimulaciju štitne žlezde.

Dodatne važne analize su ultrazvuk i scintigrafija (radioizotopna analiza s radioaktivnim jodom). Ultrazvučni pregled pokazujenehomogenu eho-strukturu, dok scintigram najčešće prikazuje područja bleđe i nehomogene distribucije aktivnosti.

Zavisno od načina nakupljanja radioaktivnosti, može se otkriti jesu li za pojačan rad štitne žlezde odgovorni čvorovi ili pak cela žlezda pojačano luči hormone.

U slučaju da se štitna žlezda ne prikaže na scintigramu, može se raditi o subakutnoj upali ili medikamentoznom bloku.

Adenom hipofize dokazuje se snimanjem glave (CT, NMR), a trofoblastni tumori merenjem humanog horionskog gonadotropina (HCG) u krvi ili mokraći, ultrazvukom i patohistološkim pregledom

HAŠIMOTO

Written by Kasfero on . Posted in PRIRODNA MEDICINA

HAŠIMOTO

Hašimoto tiroiditis, hronični limfocitni tiroiditis, je hronično zapaljenje štitne žlezde sa stvaranjem autoantitela i limfocitnom infiltracijom žlezde. Predstavlja hroničnu upalu štitne žlezde uzrokovanu postojanjem autoimunih antitela koji sprečavaju prizvodnju dovoljne količina tiroksina, hormona štitne žlezde. Japanski patolog Hakaru Hašimoto je prvi opisao ovu bolest 1912. godine.

Klinička slika
Hašimoto tiroiditis se najčešće javlja u mladih ili sredovečnih žena. Bolesnice najčešće navode osećaj blagog pritiska ili stezanja vrata i osećaj neobjašnjivog zamora. U ranim stadijumima bolesti obično se nalazi čvrsta, režnjevita struma, elastične konzistencije. Struma je nekada lako osetljiva kod pregleda pipanjem (palpacijom). U do 10% obolelih mogu se javiti očne promene koje su slične promenama koje viđamo u Bazedovljevoj bolesti, ali  u blažem obliku.

Laboratororijski testovi

Pored nalaza dobijenog pregledom, u dijagnozi Hašimoto tiroiditisa pomažemo se laboratorijskim nalazima i postupcima ispitivanja građe žlezde. U prirodnom toku bolesti se razlikuje nekoliko faza koje su praćene i odgovarajućim laboratorijskim nalazima. U fazi izražene zapaljenske aktivnosti dolazi do oštećenja ćelija i folikula zbog čega u cirkulaciju dospeva veća količina hormona. Obično se radi samo o prolaznoj hipertiroksinemiji koju ne treba lečiti. U najvećoj meri štitna žlezda je normalne funkcije i pregledom se zapaža samo promena građe.U odmaklim fazama bolesti, kada je veći deo tkiva žlezde uništen i zamenjen fibroznim tkivom, vrednosti tiroidnih hormona su snižene i dolazi do porasta TSH- nalaz odgovara hipotiroidizmu. Hašimoto tiroiditis je danas veoma često oboljenje. Dijagnoza se potvrđuje nalazom povišenog titra mikrozomskih autoantitela. Nalaz tiroglobulinskih antitela nije dovoljan jer su ona nespecifična i mogu da se nađu i kod sasvim zdravih osoba.Definitivna potvrda Hašimoto tiroiditisa postavlja se citopatološkim ili histološkim pregledom uzorka punkcije odnosno biopsije. Karakterističan nalaz u punktatu tankom iglom su oksifilno izmenjene ćelije tiroidnog epitela, dosta limfocita i crtasti ćelijski debris.
Za regulacionu terapiju štitne žlezde kod slučaja hipotireoze koristi se Hypo Solvestor TT6 ©  u raznim jačinama. 

HIPERTIREOZA

Written by Kasfero on . Posted in PRIRODNA MEDICINA

HIPERTIREOZA

Hipertireoza je stanje prekomernog stvaranja hormona štitne žlezde, koje je realtivno često u žena između 20. i 50.godine života, a u poslednje vreme se sve češće javlja i kod muškaraca. Najčešće je posledica autoimunog procesa, tokom kojeg telo ne prepoznaje štitnu žledu kao svoju strukturu, pa proizvodi antitela protiv nje, s posledicom njene prekomerne stimulacije. Hipertireozu mogu uzrokovati i jedan ili više hiperaktivnih čvorova u štitnoj žlezdi, a ređe određeni tumori.

Za regulacionu terapiju štitne žlezde kod slučaja hipotireoze koristi se Hyper K-Strumin D ©  u raznim jačinama.

KStrumin D

Šta je hipertireoza?

Hipertireoza je stanje pojačane funkcije štitne žlezde kao posledica prekomernog stvaranja hormona štitne žlezde(T4,T3). Za razliku od hipertireoze, postoje stanja kada je nivo hormona povećan i zbog drugih razloga, kao npr. pojačano oslobađanje već ranije stvorenih hormona usled upalnih bolesti štitne žlezde. Takva stanja uzrokuju tireotoksikozu (trovanje hormonima štitne žlezde).
Hipertireoza se može razviti u svakoj životnoj dobi, iako najčešće u žena između 20. i 50. godina. U muškaraca je 3-4 puta ređa, premda je i kod njih ovaj poremećaj sve češći.

Najčešći uzrok hipertireoze (70-80% obolelih) je autoimuna bolest štitne žlezde ( Morbus Graves Basedow), a ređe toksična nodularna ili multinodularna struma (lat. nodulus – čvor), kada (iz još nepoznatih razloga) jedan ili više čvorova u štitnoj žlezdi postaju prekomerno aktivni i izlučuju višak hormona. Hipertireoza može nastati i kada tumor hipofize (adenom) povećano stvara TSH, koji podstiče stvaranje hormona štitne žlezde (sekundarna hipertireoza). Prekomernu proizvodnju ovih hormona mogu uzrokovati i trofoblastni tumori, koriokarcinom ili hidatiformna mola.

Simptomi i znakovi hipertireoze

Hipertireoza je retko asimptomatska bolest (najčešće kod lakših oblika bolesti). Gotovo po pravilu povećan nivo cirkulišućih
tiroidnih hormona odražava se na celom telu kao posledica ubrzanja celokupnog metabolizma, uzrokujući niz znakova i simptoma. Bolesnici se žale na:
•nervozu, nemir i emocionalnu nestabilnost, nemogućnost spavanja, drhtanje;
•preterano znojenje i slabo podnošenje vrućine;
•ubrzan rad i lupanje srca, a moguća je i pojava nepravilnosti rada srca (aritmije);
•krvni pritisak obično umereno povišen;
•stolice su učestale, te obolele osobe, uprkos dobrom ili čak povećanom apetitu, gube na telesnoj težini;
•koža je topla, vlažna i meka, a ponekad se javlja crvenilo dlanova i depigmentacija ograničenih područja kože (vitiligo);
•kosa je tanka, svilenkasta, proređena i često opada, a nokti su krhki, lako pucaju i odvajaju se od ležišta;
•otežano penjanje uz stepenice usled slabosti i gubitka snage u mišićima natkolenice i nadlaktice;
•česte nepravilnosti menstrualnog ciklusa -žene imaju manji broj menstruacija (oligomenorea) ili one u potpunosti izostaju (amenorea)
•kod Basedowljeve bolesti je vrlo čest (iako ne i uvek prisutan) nalaz egzoftalmusa na očima: karakterističan pogled s razmaknutim kapcima, retko treptanje, zaostajanje kapaka pri pogledu prema gore, a oči često suze. Smanjena oštrina vida može upućivati na oštećenje očnog živca.

Egzoftalmus i difuzno povećana štitna žlezda

Fiziklanim pregledom štitne žlezde obično se nalazi da je ona difuzno povećana, elastična i dobro prokrvljena (kod Basedowljeve bolesti), a kod nodularnih struma mogu se napipati jedan ili više čvorova tvrđe konzistencije koji su obično nepomični pri gutanju.

Tireotoksična kriza je životno ugrožavajuće stanje praćeno pogoršanjem simptoma uz dehidraciju, jako povišenu telesnu temperaturu, ubrzan rad srca, apatiju ili delirijum. Kriza najčešće nastupa nakon stresa od operacije, teže interkurentne bolesti ili u slučaju nelečene ili neprepoznate bolesti. Ukoliko se ne leči, može završiti i smrtnim ishodom.

Postavljanje dijagnoze

Sumja na hipertireozu postavlja se na temelju kliničke slike, a dodatnim analizama ona se potvrđuje i otkriva njen uzrok. Osnovna laboratorijska analiza je merenje nivoa hormona štitne žlezde i TSH u krvi. Vrednosti hormona štitne žlezde su obično povećane (iako ponekad tek neznatno), dok TSH može biti nizak pa čak i nemjerljiv (Gravesova bolest) ili povišen  (adenom hipofize).

U dijagnostici Gravesove bolesti važan nalaz je povećani titar autoantitela koji (imitirajući TSH) izazivaju prekomernu stimulaciju štitne žlezde.

Dodatne važne analize su ultrazvuk i scintigrafija (radioizotopna analiza s radioaktivnim jodom). Ultrazvučni pregled pokazuje
nehomogenu eho-strukturu, dok scintigram najčešće prikazuje područja bleđe i nehomogene distribucije aktivnosti.

Zavisno od načina nakupljanja radioaktivnosti, može se otkriti jesu li za pojačan rad štitne žlezde odgovorni čvorovi ili pak cela žlezda pojačano luči hormone.

U slučaju da se štitna žlezda ne prikaže na scintigramu, može se raditi o subakutnoj upali ili medikamentoznom bloku.

Adenom hipofize dokazuje se snimanjem glave (CT, NMR), a trofoblastni tumori merenjem humanog korionskog gonadotropina (HCG) u krvi ili mokraći, ultrazvukom i patohistološkim pregledom.

KASFERO ®
Copyright © 2014 KASFERO
UA-50715495-1