PRIRODNA MEDICINA IZ SAMONIKLIH BILJAKA ORIJENTISANA NA OBOLJENJA ŠTITNE ŽLEZDE

Distireoidna oftalmopatija

Distireoidna oftalmopatija, takođe poznata i kao Grejvsova oftalmopatija, je autoimuni upalni poremećaj koji zahvata očnu šupljinu sa ili bez poremećaja štitnjače. Bolest najčešće pogađa osobe između 30 i 50. godine života, osobe ženskog pola oboljevaju četiri puta češće od osoba muškog pola. 

 Hyper K-Strumin EO ©    za distreoidnu / Grejvsovu oftalmopatiju 

7.9

Distireoidna oftalmopatija je autoimuna bolest. Antigen koji je pronađen u masnom i vezivnom tkivu orbite je receptor stimulirajućeg hormona štitne žlezde (TSH-R) koji sudeluje u autoimunoj reakciji. Takođe u krvi nekih pacijenta s Grejvsovom bolešću orbite, dokazno je  prisutstvo antimikrozomalnih, antitireoglobulinskih i anti-TSH –R antitela, koja možemo dokazati i u Grejvsovom bolesti.

Histološki vidimo infiltraciju vezivnog tkiva orbite limfocitima, plazmocitima i mastocitima. Posledice upale su taloženje kolagena i glikozaminoglikana u mišićima što dovodi do uvećanja i fibroze mišića. Na uvećanje orbite takođe utiče i odlaganje masti tokom lipogeneze fibroblasta i preadipocita.

Znakovi i simptomi distireoidne oftalmopatije

U blagoj bolesti kod bolesnika vidimo retrakciju kapaka. U stvari, to je i najčešći simptom oka u bolesnika s distireoidnom oftalmopatijom. Ovaj nalaz je povezan s Von Graef-ovim znakom (kašnjenje gornjeg kapka pri pogledu nadole), Kocherovim znakom (kod pogleda prema gore pomak očne jabučice), Dalrympleovim znakom (široka palpebralna fisura u vrijeme fiksacije pogleda) i lagoftalmusom (nemogućnost potpunog zatvaranja kapaka). Zbog retrakcije očnih kapaka i lagoftalmusa rožnjača je sklona isušivanju i može pokazivati znakove edema konjuktive, tačkaste epitelne erozije i znakove keratokonjuktivitisa. Pacijenti takođe pokazuju disfunkciju suzne žlezde u smislu smanjenja količine i promene u sastavu suza. Nespecifični simptomi uključuju iritaciju, fotofobiju, suzenje oka i zamagljen vid. Bol nije tipičan, ali se pacijenti često žale na osećaj pritiska u orbiti. Takođe se primećuje oticanje periorbitalnog područja. U umereno aktivnoj bolesti su znakovi i simptomi trajni i progresivni i uključuju miopatiju. Upala i edem ekstraokularnih mišića utiču na poremećaj vida. Najčešće zahvaćen mišić je m. rectus inferior što rezultira vertikalnom diplopijom kod pogleda prema gore i ograničenjem podizanja oka zbog fibroze mišića. To može takođe povećavati intraokularni pritisak oka. Duple slike su u početku isprekidane, ali mogu postepeno postati hronične. M. rectus medialis je drugi najčešće zahvaćen mišić, ali može biti asimetrično zahvaćeno i više mišića oka.

U jako aktivnoj bolesti se ukupni efekt i ožiljne promene pokazuju u orbiti. To se manifesuje kao progresivan egzoftalmus i restriktivna miopatija, što smanjuje pokretljivost oka(optička neuropatija). S povećanjem ekstraokularnih mišića na vrhu orbite se povećava i mogućnost kompresije očnog živca – do oštećenja istog zbog pritiska masnog tkiva orbite ili rastezanja živca oka tokom povećanja volumena orbite. Pacijent oseća gubitak oštrine vida, defekt vidnog polja, defekt pupilarne aferentne reakcije, i gubitak vida u smislu prepoznavanja boja. Takvo stanje nazivamo hitnim i zahteva hitnu operaciju da bi smo izbegli trajno slepilo oka.

Dijagnostika

Distireoidna oftalmopatija se klinički može dijagnostifikovati već samom kliničkom slikom (znakovi i simptomi oka), dok se potvrđuje pozitivnim testovima na antitela (antitireoglobulinska, antimikrozomalna, antitireotropin-receptor antitela) i poremećajem nivoa tiroidnih hormona (T3, T4 i TSH).                                                                                                                                       

„Orbitalni imaging“ može biti jako zanimljiv u dijagnozi distireoidne oftalmopatije i može pomoći u praćenju napredovanja bolesti. Naravno nije nužno potreban kad možemo dijagnozu postaviti na temelju kliničke slike.Kod pacijenata bez kliničkih manifestacija Grejvsove bolesti orbite, možemo bolest rano otkriti ultrasonografijom, koja je manje pouzdana od CT-a i NMR-a. U slučaju sumnje na oštećenje n. opticusa indiciran je CT i NMR. Na slikama su karakteristični debeli ekstraokularni mišići sa oskudnim tetivama, najčešće bilateralno.

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

KASFERO ®
Copyright © 2014 KASFERO
UA-50715495-1