PRIRODNA MEDICINA IZ SAMONIKLIH BILJAKA ORIJENTISANA NA OBOLJENJA ŠTITNE ŽLEZDE

Katarakta

Katarakta je zamućenje prirodnog očnog sočiva. Očno sočivo je deo optičkog sistema oka koji učestvuje u samoj funkciji vida, pa ukoliko nije zdravo izaziva smetnje u vidu. Idealno očno sočivo jeste prozirno i omogućava jasan vid. Takvo sočivo imaju sve bebe po rođenju. Sočivo treba da bude kristalno čisto, providno, bez ikakvih mrlja i zamagljenja, samo takvo sočivo daje najjasniji vid. Katarakta je sočivo koje je postalo maglovito, neprozirno, pa samim tim pravi mutan vid. Pacijent koji ima kataraktu svoj vid opisuje kao “maglu u očima” i vidljiva je čak i golim okom. Razlozi nastanka katarakte su različiti. Vremenom se s razvojem katarakte vid sve više pogoršava.
Primena: Kataralni konjuktivitis

CRYSS 1-1000 ©   za umorne i permanentno zamagljene crvene oči

CRYSS 1-2000 ©   za početni stadijum kataralnog konjuktivitisa

CRYSS 1-3000 ©   za srednji i visoki stadijum kataralnog konjuktivitisa

Cryss 1 W foto

Katarakta se postepeno razvija, sočivo postepeno gubi prozirnost i daje sve lošiji vid. Katarakta u ranoj fazi izaziva nejasan, zamućen vid, dok razvijena katarakta izaziva potpuno zamućenje sočiva poznato kao privremeno slepilo. Jedini lek za kataraktu jeste operacija katarakte koja sprečava dalji razvoj zamućenja sočiva i nastanak slepila.

Uzroci katarakte

Iskustvo pokazuje da se svako prirodno sočivo vremenom zamućuje i tako gubi prvobitnu providnost. To je rezultat starenja, odnosno usporavanja i promene metaboličkih procesa u organizmu. Sočivo koje je mutno znatno snižava kvalitet vida i daje zamućenu sliku jer svetlosni zraci sporije prolaze kroz oko i više se rasipaju. Tako je poremećeno prelamanje svetlosti i stvaranje slike u oku, funkcija vida i sama slika u žutoj mrlji. Sve stare osobe imaju katarktu kao rezultat starenja, ali u zavisnosti od stepena zamućenja oka, nekima će uticati na kvalitet vida zamućenjem, a nekima ne.

Zato potrebu za operacijom nemaju sve stare osobe, već one kod kojih je katarakta više izražena. Katarakta razvijena kod starijih osoba je najčešća vrsta katarakte koja se javlja I poznata je kao “staračka” ili ”senilna” katarakta. Katarakta kod dece se ređe javlja. To je urođena katarakta. Ostale vrste katarakte se javljaju kao posledice određenih uslova kao što su oboljevanje od dijabetesa, visoke kratkovidosti, hronične upale oka, posledice trauma i udarca u oko.

Simptomi katarakte

Prvi i osnovni simptom katarakte je zamućen vid. Vidna oštrina je smanjena i slike koje vidimo su nejasne i mutne. Najčešće pacijent misli da mu se pojavila ili povećala dioptrija i zato ode na pregled kod oftalmologa, tada se otrkije katarakta. Ostali simptomi katarakte su duple slike, loš noćni vid, često menjanje naočara, blede slike, slike prebojene žućkastom nijansom, bleštanje oko pacijenta izazvano rasipanjem svetlosti.

Subjektivne smetnje

Katarakta znatno otežava normalan životni tok. Zamućen vid usporava i otežava svakodnevne aktivnosti, zamara i budi osećaj nesigurnosti. Često izaziva i mukotrpne glavobolje. Čitanje, vožnja, naročito noćna, bavljenje sportom-sve su to aktivnosti koje postaju naporne.

Važno je obratiti pažnju jer simptomi katarakte mogu biti isti kao simptomi drugih očnih bolesti. Iz tog razloga, neophodno je posetiti oftalmologa i obaviti detaljan pregled očiju.

Vrste katarakte

Postoje različite vrste katarakte, podele se vrše prema većem broju kriterijuma. Prema stepenu progresije zamućenja postoji stacionarna i progresivna katarakta. U zavisnosti od stepena zamućenja postoji delimična i potpuna katarakta. Prema vrsti uzroka postoje: senilna, kongenitalna, metabolička traumatska, sekundarna, komplikovana katarakta.

U zavisnosti od životnog doba pacijenta prilikom pojave katarakte postoje: urođena, mladalačka (pre-senilna) i staračka.U zavisnosti od mesta nastanka katarakte postoje: centralna, periferna, ekvatorijalna, kapsularna (na prednjoj ili zadnoj kapsuli), kortikalna (na prednjem i zadnjem korteksu). Prema izgledu zamučenja sočiva postoje: vretenasta, zvezdasta, diskasta, tačkasta, prašinasta.

Kako se dijagnostikuje katarakta

Katarakta je jednostavna za dijagnostikovanje. Katarakta se dijagnostikuje tokom pregleda kod oftalomologa. Oftalmolog obavlja razgovor sa pacijentom, analizira simptome koje ima pacijent. Dalje, pacijentu se šire zenice i oftalmolog ispituje oštrinu vida, pokretljivost očnog mišića, meri očni pritisak, prednji i zadnji segment oka i posmatra biomikroskopskom lampom. Upravo pri pregledu prednjeg segmenta oka jasno se vidi tip i intenzitet katarakte.

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

KASFERO ®
Copyright © 2014 KASFERO
UA-50715495-1